Kalouda

Ima Demba, relax..

Čovek identično trči kao Lampard, isti su ljudi. Da Matić ne nosi dvocifreni broj, ne bi ih mogo raspoznat

1. luis garsia ghost goal 2. poraz u moskvi 2008 3. 1:1 sa barcelonom 2009 krađa 4. otkaz Di Matteu 5. prodaja Mate

Svi se smijali Moyesu, ali čovek zna znanje. ;) i Rooney produži ugovor

Ja ne znam Å¡to se neko ovde nada Cavaniu?

Da se prisetimo utakmice kad mi je srce kucalo 20 puta/sec Super Frank Lampard! Uvek najdraži igrač, uvek će i biti. Najveća legenda Chelsea i najbolji igrač u istoriji kluba.

https://www.facebook.com/photo.php?v=10151936593423931&set=vb.10881168930&type=2&theater Juan Mata, His Debut Goal, His Assists, his crucial Match-Winners.

Sad kad je Mata otišao, a Torres povređen... ______Čech_________ Bane_Cahill_JT26__Azpili ___Rami___Matić______ Schurle_Oscar_Hazard _______Ba__________ Liga Šampiona (Matić i Salah ne mogu) ______Čech_________ Bane_Cahill_JT26_Azpili ___Rami___Mikel______ Willian__Oscar__Hazard _______Ba___________ Boldirane izmene u odnosu na Premier Ligu Sutra protiv Stoke ___Schwarcer__ Azpili_Luiz_Terry_Cole ___Matić_Lampard__ _Schurrle_Willian_Hazard ______Eto'o___________ Ako Lampard nije povređen

Ja stalno kontam pozajmica :O Ostavio je veliki trag u Chelsea. Stvarno sjajan igrač, dostojno nasljedio Makelela. U karijeri ga sjebale povrede, ali kad je bio spreman bio je odličan! Vječito nasmijan, jak u duelu i bomba u nozi. Mašina. Sretno u karijeri, uvjek ću ga pamtiti po 2 gola, a svi vrlo dobro znate koja dva..

Draxler je igračina. Velika igračina..

Jebem ti poraz al gdje se Milosavljević povredi, Bogdanović je bio loš u prvom poluvremenu skroz, posebno kad je ušao, a ne znam kad smo odbranu ovako loše odigrali zadnji put.. Al nema veze, idemo dalje.

boli mene kurac gdje si ti počeo i stao čitati, a licemjerno je što ste svi dizali Matu u nebesa a onda ko zadnje smeće ga 'tretirate' ja mislio ti pametan, a ti nekako izvlačiš kako tebi valja.. gdje sam ja rekao da je Mata veći od kluba? Jesam reko da neću gledati više Chelsea do kraja sezone, zato što je Mata otišao? Nisam, ali sjećam se da jesi ti kada je Di Matteo otpušten nijedan igrač nije veći od kluba, ali nije nijedan trener i zato smije se dati kritika, skontaj da je Benitez trener i da ne dopušta Mati da igra, i onda ga proda Man Utd-u.. ti nisi skontao, ja nisam rekao Mourinhu da jebem mater, nego menadžeru koji radi protiv navijača i koji zbog svog ega uništava karijeru super igraču. Mourinha sam volio više od svih vas, ali sad mi je pao u očima,ali baš.. ne mrzim ga,niti ću ikad. i dalje ga volim ali ne kao prije Ako osvoji Premier ligu, naravno da ću ga pohvaliti, to što ti misliš da sam ja Mourinhu jebao mater to je tvoj problem. ja sam rekao 'jebem ja mater TAKVOM MENADŽERU' koji je bio opisan

Ivan došao, ostavio prvi post i lik je objasnio. Od riječi do riječi. Isto mišljenje imamo, svaka čast druže i dobrodošao na forum

Jebo ja mater takvom menadžeru Ja sam Mourinha volio više nego ikog, ali šta sad kad radi u korist ManUtda i loše po Chelsea, da ga dižem u nebesa? Ako baš voli Chelsea, onda je morao gledati Chelsea kako je igrao posle njega, sve utakmice. Dok je bio u Interu i Realu, morao je gledati Chelseajeve utakmice, i morao je vidjeti da se igra promenila dolaskom Mate u klub. Mata je unio živost tada mrtvom Chelseju, u vezi su bili istrošeni Lampard i Malouda, Essien koji se povredio u junu, Ramires koji još (na početku sezone) nije bio to što jest, dvojica mladića - Oriol i McEachran i defanzivni vezni Mikel. Dolaskom Meirelesa, Lampard je dobio veći odmor i bolju formu. A dolaskom Mate, Chelsea je dobio veliku kreativnost, bržu igru i veliku ljudinu. Mourinho je to morao vidjeti, ako je stvarno pratio Chelsea. Pa lik je na debiju pokazao odma šta zna, vidjelo se i prije gola. Odma brža igra i sve. Sledeća utakmica protiv Sunderlanda, sjećam se slobodan udarac sa lijeve strane, on izvodi pogađa stativu a u nastavku akcije Terry daje gol. Pa protiv Swansea magična asistencija Torresu, pa protiv Evertona pravio budalama sve, počevši od Phila Nevillea. U porazu od Arsenala, zabija golčinu. Protiv Wolvesa i Newcastlea piša po ljudima, asist Drogbi.. Protiv Fulhama na boxing day zabija gol, sa Unitedom 3-0 poveli, pa 3-3 kad je bilo. Kakvu je tu golčinu zabio, volejom aaa jedan od njegovih mi najdražih. Da ne pričam u LŠ, dve asistencije Drogbi protiv Valencie, Leverkusenu gol, Napoliju gol u gostima [media]http://www.youtube.com/watch?v=CK_nnfO1EAw[/media] Onda kad je AVB otpušten, dolazi Di Matteo, odma protiv Stokea asistira Drogbi, sjajna igra u kupovima takođe.. U polufinalu 2 asistencije i gol Totenhemu. U finalu FA Cupa man of the match. I naravno finale 2012 Minhen - asistencija za najvažniji gol u istoriji Chelsea! Dobija nagradu Chelse player of the year Sledeća sezona, asistencija petom za A.Colea protiv Stoke u pobedi 1-0 (jedva). Protiv Arsenala asist Torresu i gol iz slobodnjaka u pobedi 2-1 :) Onda Norsjelandu 2 gola, pa Totenhamu 2 gola, pa golčina Man Unitedu iz slobodnjaka u pokradenoj utakmici 2-3 za njih, 2 crvena kartona Ivanović i Torres i offside gol Chicharito Dolazi Benitez, Mata zabija West Hamu, u Japanu zabija Montereju, 22 decembra produžuje do 2018 godine ugovor, što pokazuje povjerenje uprave i dobija povišenje plate, koja je do tad bila mizerna Opet na boxing day zabija golčinu, sa 20metara Norwichu, u gostima 0-1 pobeda, Arsenalu kod kuće zabija za 2-1,konačan rezultat. Zabija Unitedu u 87. minuti u pobedi 1:0, veoma važna pobeda za trku u LŠ. U finalu lige evrope u 92 minuti asistira Ivanoviću iz kornera, za pobedu i osvajanje takmičenja. Opet dobija Chelsea player of the year I onda dolazi Mourinho, ne sviđa mu se Mata nešto - NIKO NE ZNA ZAŠTO, ali vjerovatno da Mourinho dokaže kako je on glavni iako mu Mata ništa loše nije uradio, ni preko medija rekao ali eto može mu se. A ustvari ispada najveći retard i pokazuje da ga boli kurac šta misle navijači Chelsea, pokazuje da ga je bolio kurac za Chelseajem od kad je otišao, jer da je imalo pratio utakmice vidio bi šta je Mata uradio za ovaj klub i da ne zaslužuje da ga se tretira kao zadnje smeće There is only JUAN MATA!! ljudina i gospodin veliki, doktor ove fudbalske igre, želim mu svu sreću u karijeri a Mourinho će se kajati što je pustio ovakvu igračinu i što ga je tretirao kao da je neko smeće Sretno Mata!

pa nek onda Čukarički pošalje za Casillasa 500 000 eura, to će njima biti KLUPSKI REKORD, to nije lako prodavanje što se mene tiče, ja Matu ne bih dao za dva Rooneya

Jedina nada je da ga Roman voli ko i mi, pa ga neće dat' ni za 100 miliona :D Nije Mata nikog usosio ako ode, već Mourinho.

Ajd da je Mata igrao 15-20 utakmica do sad, u kontinuitetu. Ajd da ih je loše odigrao. Ja ga ne bi ni tad prodao. Dao bih mu da igra 40 utakmica, dok ne podigne formu. Al ne može, mora Mourinho nešto izmišljati. Oscar nije stalno igrao dobro, igrao je jedno vrijeme odlično, pa je onda loše igrao. Ali je IGRAO SVE UTAKMICE dok nije opet počeo dizati formu. Tako i Hazard. A Mata što prvo nije uopšte igrao (bez razloga!), pa uđe protiv Totenhama, asistira odma, Mourinho je tad rekao da je pogrešio što ga je držao na klupi, počne ga stavljati i čim se izgubila jedna utakmica BUM ajde Mata na klupu. Što Matu ne pusti da digne formu? Pa Mata kad bi odigrao 10 utakmica zaredom, garantujem vratio bi se u onu svoju formu, imao bi bar 4-5 asistencija. Kako će dići formu kad uđe 15 minuta ili (u većini slučajeva) uopšte i ne uđe? Dovede Williana bezveze, baš bezveze, nepotreban igrač. Nije loš, dobar je igrač ali šta ga ima dovodit a sjede mu De Bruyne, odlični Schurlle i Juan Mata na klupi. KDB igro prvu utakmicu, odma asistenciju stavi Oscaru. Protiv Uniteda u gostima igra, čim je došao Willian ajd ti na klupu, ili na tribine. Jbg nisi plaćen preko 25 miliona sine Šta će De Bruyne, ko ne bi otišo kad ga jebe u mozak, nit je igro loše, nit je brbljao po medijima -ništa. Do dolaska Williana, na AMF/SMF su bili Mata, Oscar, Hazard, De Bruyne i Schurlle. Milina vidjeti. Pa eto mogu uračunati i Mosesa i Marina. U vezi je doveo Ginkela, ajd dobro, opravdano. Ali šta će mu Willian i još 40 miliona košta... Ako ode Mata, Mourinho će ispasti najveća seljačina i glupan. Još retard pušta u Man Utd! u man utd koji ga kurca čitavo ljeto za Rooneya, i govore da ne pojačavaju konkurente i ta sranja, i on im sad daje Matu. Matu, koji je duša od čovjeka. :) Ljubimac svih navijača, čovjek koji je asistirao za najvažniji gol u istoriji ovog kluba. Ja ne znam kad je Chelsea imao boljeg izvođača kornera i nabačaja. I slobodnjake prejako izvodi, zatim zna dati loptu kao niko. GRIJEH PRODATI http://www.youtube.com/watch?v=sZnRP_AcBi4 http://www.youtube.com/watch?v=ifFYA8ChcuE

http://cetvrtioktobar.blogspot.com/2014/01/mirko-petkovic-celzi-1978-2008.html

Mourinho će mi pasti u očima kao niko, jebemti sunce i sve ti jebem ova igračina zaslužuje da postane legenda Chelseaja

Mirko Petković Čelzi (1978 - 2008) 1994. Ni sam ne mogu da se setim kada sam prvi put sreo Mirka, pa neću ni vas da lažem, ali je to svakako moralo biti negde krajem 1994. godine i na utakmici Partizana. Nas je Grobara na jugu, naročito na malim utakmicama, tada često bilo samo par stotina i manje-više smo se svi površno poznavali. A, osim toga, Mirka je i tako bilo veoma teško ne primetiti. Osim po tome što je bio stalni gost svih tribina stadiona i poljana na kojima je igrao Partizan, Mirko se isticao i pomalo teatralnim ponašanjem i ekscentričnim izgledom (često je, recimo, kosu farbao u plavo). Imao je vrlo specifičan smisao za humor (Bru Sli fazon/ne mešati sa Brus Lijem, Rokeri s Moravu...). A najviše je bio poznat po plavom Čelsijevom šalu koji je prvi nosio na jugu, bar medju nama mladjima. U to vreme Grobari se još nisu ložili na Lacio, AC Milan i PAOK nego su bili popularni Englezi a medju njima, iz nekog razloga, najviše Čelsi. A on je imao neku tetku u Londonu pa je tako uspeo da se dokopa tog odevnog predmeta čija se vrednost izražavala u zlatu. Odskakao je i isticao se u masi pa je vrlo brzo dobio nadimak Mirko Čelzi (da, da sa Z!). Par godina kasnije smo i mi drugi uspeli da nabavimo svoje dresove i šalove Čelsija, ali to već više nije bilo isto jer su se simpatije, naročito posle 1998. godine, okrenule Njukaslu i drugim ostrvskim nižerazrednim crno-belim klubovima. TLN Meni se, priznajem, ta ekipa sa Banovog brda u početku uopšte nije svidjala. Nekako mi se činilo da furaju taj neki elitistički fazon koji sam oduvek mrzeo. Kao, oni su gistro posebni, uvek nešto sa strane, pevaju svoje pesme, uvek kontra svemu. Medjutim, sa ovim iskustvom, sve mi se više čini da mi se najviše nisu svidjali zbog toga što mesecima nisam uspeo da postanem deo tog kruga. A nije da se nisam trudio. Uvek kada sam pokušao da se ubacim u neki razgovor izmedju likova iz njihove ekipe završilo se tako što sam bio iskuliran kao da ne postojim. Sve do jednog dana kada sam u Mirkovoj blizini, u razgovoru sa jednim drugarom sa Banjice, iskoristio neku manje poznatu repliku iz Top liste Nadrealista. I danas pamtim sjaj u Mirkovim očima kada je čuo da se još neko zamlaćuje tom vrstom humora i da u meni ima adekvatnog sagovornika na tu temu. Iz utakmice u utakmicu sve češće smo stajali zajedno na tribini, počeli smo da pričamo i o drugim stvarima i shvatili da, osim što smo generacijski bliski, imamo i mnogo drugih zajedničkih interesovanja. A Partizan je, svakako, bio jedno od najvećih. Partizan Danas je to teško objasniti mladjim navijačima ali u to vreme Partizan je zaista bio centar naših navijačkih interesovanja, dok su tuče, koreografije, grafiti i slično bili samo pojavni oblici te ljubavi. Bilo je bitno da ideš na svaku utakmicu i, ako je moguće, na svako gostovanje. Da znaš igrače svog kluba, da pevaš celu utakmicu i da aplaudiraš čak i ako izgubimo. Iako su tada bili u velikoj ekspanziji, iako su ih svi hvalili, sećam se da smo se mi uvek odnosili prema Radovcima sa nekom dozom prezira, jer smo ih uvek kapirali kao navijače koje klub zapravo ne zanima. Oni su tu bili samo jedna jako dobro organizovana banda dok ih je bolela patka da li će Rad da pobedi ili izgubi. A nama je celokupno životno raspoloženje zavisilo da li ćemo da dobijemo u Podgorici, recimo. Ako sam na nešto ponosan u svom navijačkom životu to je onda što se moje gledište po tom pitanju stoprocentno poklapalo sa Mirkovim, a on je zaista bio veliki Grobar. Voleo je Partizan nekako bezuslovno. Nije ga voleo čak i kada smo gubili, već upravo najviše onda kada smo gubili. Kao i svi mladi ljudi, i mi smo bili skloni preterivanju i ekstremizmu pa smo vremenom počeli da nekako priželjkujemo da tih poraza bude više i da budu strašniji, samo da bi imali prilike da pokažemo koliko mnogo volimo Partizan. To je, iz ove perspektive, glupo i naivno, jer valjda je bolje da ti klub pobedjuje nego da gubi, ali tako je bilo. Posle utakmice sa Nacionalom iz Bukurešta, kada smo po ko zna koji put sramno ispali iz Evrope, bio sam strašno besan i razočaran, ali sam ipak odlučio da odem na prvu sledeću utakmicu i do budem prvi na jugu, kako bi dokazao svoju lojalnost. Ne sećam se više ni protiv koga smo igrali ali znam da sam poranio da zaista budem prvi na jugu, čim se kapije otvore. Kada sam ušao na tribinu bilo je već pet-šest navijača koji su ušli pre mene. Mirko je bio jedan od njih... Južni front Kao takav, prirodno je da je Mirko bio protiv komercijalizacije grobarskog pokreta koja je tada već uzimala maha preko formiranja Agencije Grobari. Ta ekipa sa Banovog brda (tačnije Grobari okupljeni oko D.V. i fanzina "Daj gol") čiji sam ja do tada već postao pridruženi član, bila je epicentar nekog spontanog protesta protiv agenata, kako smo ih posprdno nazivali. U to vreme još niko nije razmišljao o nekom odvajanju ali postojala je snažna želja da se istakne da mi nismo deo toga, već da smo pravi. Prvi akt koji je pokazao da medju Grobarima postoji bar još jedna frakcija dogodio se na utakmici protiv Borca iz Čačka, valjda tamo negde 1997. godine. Nas par izdvojilo se iz kopa na jugu sa druge strane semafora (tek na sledećoj utakmici ćemo se prebaciti na zapad) i pred kraj utakmice zapalilo par baklji, potpuno bez povoda. Verujem da je prvu baklju zapalio upravo Mirko. U današnjim uslovima to bi bila naivna akcija sa vrlo ograničenim dometom, ali u to vreme za tako nešto je bila potrebna velika hrabrost koju je on pokazao. Na sledećoj utakmici, koja je iz nekog razloga opet bila protiv Borca i na JNA, Ivica Kralj je oborio rekord u broju minuta koji je ostao nesavladan na golu a mi smo opet palili baklje, sada na zapadu. Postalo je jasno da nisu svi Grobari tapkaroši i žicaroši, a ta ekipa je postala jezgro nečega što će kasnije postati Južni front. Sećam se da se Mirko godinama zajebavao na račun kasnijih pokušaja da se falsifikuje istorija i da se osnivanje JF-a datira u 1999. godinu. Govorio je, ne bez gorčine u glasu, da je on bio u JF bar dve godine pre nego je JF osnovan. Pank Osim lošeg bosanskog humora i Partizana, sa Mirkom me je povezivala i sklonost ka pank muzici. Toj se muzici danas pridaje neka vrsta kultnog statusa medju Grobarima i svako ko je hteo da bude neko počeo je da sluša pank bendove. Ipak, u to vreme su Jugoslavijom harali turbo folk i dens muzika, pa su ljudi koji slušaju pank zaista bili retkost. Da budem iskren, osim te ekipe sa Brda i par momaka iz Novog Sada, ne sećam se da se neko ozbiljno bavio pankom. Nas dvojica smo imali neke skromne kolekcije, uglavnom piratske kasete nabavljene ispred SKC-a i retke ali zaista retke ploče izdate u Jugotonu. Nešto kasnije smo počeli da pozajmljujemo ploče od jednog starijeg Grobara sa Brda koji je imao sve ono što je nama trebalo od muzike i da to presnimavamo na kasete. Ono što je najviše nedostajalo su bili koncerti, jer smo zbog medjunarodne izloacije i sankcija bili osudjeni na smarače poput Šahta i ostalih domaćih bendova. A onda, kao grom iz vedra neba, kroz Beograd je prostrujala vest da će koncert održati niko drugi nego veterani iz Birmengema - GBH! Koncert je bio zakazan za 9. maj 1998. godine a mi smo kompletno slobodno vreme provodili preslušavajući stare snimke tog benda i pripremajući se za koncert. Nije postojala ni teoretska mogućnost da na taj koncert ne odemo. I onda, svega par dana pre zakazane svirke, Mirko na malom fudbalu slomi nogu! I to ne nešto malo, ligamenti ili uganuće, nego skroz. Gips do iznad kolena, preporučeno mirovanje, štake, puna vožnja! Na dan koncerta zove me Mirko i, sa zadovoljstvom nekog ko je upravo dobio sedmicu na lotou, kaže: "Ej, rešio sam kako ću da odem na koncert. Ti ćeš da dodješ kolima po mene i da me odvezeš i posle koncerta vratiš kući. Samo još da smislim kako ću ovako da uletim u šutku kada počne City baby...". Kako sam mogao da odbijem? Mislim da još negde kući imam fotku na kojoj smo nas dvojica, Kolin i bubnjar benda koji su pristali da se slikaju sa nama pre koncerta jer nisu mogli da veruju da je ovaj došao na njihovu svirku sa slomljenom nogom. Cigani Iako svi mi volimo da kenjamo kako nas cigani ne zanimaju i kako ne bi ni primetili da prestanu da postoje, ipak svaki pravi Grobar ne može a da ne oseća iskrenu mržnju i gadjenje prema njima zbog svega što oni predstavljaju i zbog svog zla kojim kontaminiraju ovu planetu još od marta 1945. godine. E baš tu emociju sam vrlo često mogao da primetim kod Mirka, kad god bi se pokrenula priča o njima. Kad god bi nas pokrali na derbiju, kada bi im sudija izmislio penal na 18 metara ili kada bi, po ko zna koji put, cigani pomenuli Tudjmana i Bari, tačno sam znao šta kako se oseća. I ja sam imao tu istu nelagodu u stomaku pri svakoj pomisli na cigane, koju sam uspeo da repliciram samo još jednom prilikom, kada sam popio neko pokvareno čokoladno mleko. Mirko ih je, u isto vreme, mrzeo i voleo i te dve emocije nijednog trenutka nisu bile u kontradikciji. Voleo ih je jer su mu pružali nepresušan izvor budalaština kojima je mogao da se smeje i zahvaljujući kojima je mogao da uvidi koliko smo bolji od njih a mrzeo ih je zato što... Ovo drugo čak i ne osećam potrebu da objasnim. Jednom prilikom smo igrali protiv cigana u septičkoj jami i nas dvojica smo bili na jugu. Bio je to onaj derbi odigran četiri dana pre NATO agresije 1999. godine i stadion su svako malo preletali helikopteri VJ koji su se dislocirali sa aerodroma u iščekivanju napada. Utakmica je završena 2-2 i još smo možda mogli i da pobedimo, ali je na poluvremenu bilo 2-0 i nas dvojica smo, onako skenjani, ćutali i pitali se u sebi ko nas je i kada zajebao da navijamo za Partizan. U jednom trenutku čmarakanu je, veoma nisko, nadleteo jedan Mi-8, sa juga ka severu. Mirko je ovlaš pogledao ka nebu i poluglasno rekao: "Šta bi dao da se ovaj helikopter sruši na sever i da ih sve pobije". A par sekundi kasnije je dodao: "Mada, bilo bi mi žao helikoptera". Gostovanja Kao i danas i u to vreme je važilo pravilo da nisi pravi navijač ako ne ideš na gostovanja, pa smo se i mi trudili da gledamo Partizan i van Beograda. Mirko je počeo da ide na gostovanja bar sezonu-dve pre mene i nije da nisam bio zavidan. Sećam se kako mi je pljuvačka curila niz bradu kada mi je pričao da je jednom, bukvalno bez dinara, otišao na TV ligu šampiona u Prištinu. Proveli su tamo čitav vikend, gledali kako bijemo cigane 2-0 i osvajamo trofej i jurili se sa nekom bandom šiptara po celom gradu, jedva su živu glavu izvukli. Naravno da sam morao i ja da se u to uključim... Jedne godine smo igrali protiv Radničkog u Nišu, bio je neki februar i hladno vreme i mislim da je utakmica završena 0-0. Bili smo bez kinte i morali smo da idemo vozom, jer samo u vozu možeš da se švercuješ ili probaš da podmitiš ridžu, u busu je malo teže. Posle tekme smo otišli do stanice i saznali da do sledećeg voza ima 3 sata, pa sam ja otišao ponovo do grada jer imam tamo rodbinu, pa da se vidim sa njima i nešto pojedem. Vratio sam se u minut do polaska voza pa sam krenuo po kupeima da tražim društvo. Medjutim, niko nema pojma gde je Mirko i još jedan drugar. U tom trenutku voz kreće a ja vidim kroz prozor Mirka i tog lika u vozu na paralelnom koloseku kako gledaju zbunjeno šta mi svi radimo u “pogrešnom vozu”. Kada su sekund kasnije shvatili da je njihov voz zapravo pogrešan, oni munjevito istrče i krenu da trče paralelno sa našim vozom u pokretu, kako bi nekako uspeli da se ubace. Ja povlačim ručnu kočnicu i voz krene da se polako zaustavlja. Kondukter nam jebe majku i do majke a mi se pravimo vrane. Kao, nismo mi. Njih dvojica ulaze i smeštaju se, voz kreće i ceo slučaj polako pada u zaborav. A onda u naš kupe ulazi jedan klinac iz Obrenovca i, potpuno nesvestan gde je došao, počne da nas baroniše da je on povukao kočnicu kada je video dvojicu naših kako pokušavaju da se ubace u voz. Mirko, umesto da ga otera u pm, kreće sa njim da priča i da ga loži, tražeći od njega da mu potanko i do poslednjeg detalja opiše svoj poduhvat. Mali se loži, laže kao besni pas, posle nekog vremena u priču uvlači još neke likove, pandure, konduktere, prikrivene cigane koji su u vozu jer putuju za Beograd gde zvezda igra rukomet protiv nekog... Trajalo je to dobrih 20 minuta, pre nego je neko pukao od smeha i rekao klincu da prestane da kenja. Ovaj mali krene da izlazi iz kupea kao popišan a Mirko kreće za njim i dalje ga ložeći da mu on ipak veruje i da želi da čuje šta je dalje bilo. Incidenti Mirko nije bio stoprocentni huligan ali definitivno je učestvovao u par solidnih tuča sa ciganima. Malo se zna da je pred onaj derbi 1998. godine, kada im je Kežman dao gol u 90. minutu za 2-1 na JNA, on predložio pre utakmice da naša kolona od Autokomande krene ka čmarakani i da se napadnu cigani. U tom haosu smo se svi rasuli a kada smo se ponovo sreli u drugom poluvremenu Mirko mi reče da nije stigao nijednog ciganina ali da je uspeo da jedan kamen zavrljači u prozor upravne zgrade, pre nego su pobegli ka jugu. Sutradan kupim novine, kao što sam uvek radio kada dobijemo, i imam šta da vidim. Naslov: “Huligani ubacili kamen u kancelariju Dragana Džajića”. U svim tim akcijama, bilo je slučajeva i da su ga privodili u 29. novembra. Danas bi se te situacije definitivno završile zatvorom ali tada se uglavnom sve svodilo na novčane kazne. Iako je kazna od, recimo 100 DM, u to vreme bila veoma visoka, ipak je bilo bolje nego da te šalju u Padinjak. Posle jednog derbija, kod Veterinarskog fakulteta izbila je tuča sa ciganima i Mirko je priveden. Kada su ih izveli na sud izvukao se samo zahvaljujući nekom glupom žandaru koji je mrtav hladan posvedočio da ga je video kako se bije sa ciganima i kako, u isto vreme, skida trolu u Kralja Milana kako bi zaustavio trolejbus i time omogućio ostalim Grobarima da upadnu unutra i napadnu cigane. Kako je sudija dobro primetila da ni pandur ni Mirko nisu mogli da budu na dva različita mesta u isto vreme, Mirko je oslobodjen. Ali mu je ova žena, pogledavši dosije, rekla: “Dečko, sada te puštam, iako znam da si kriv. Ako te vidim sledeći put, makar i kao svedoka, ideš u zatvor, bez priče”. Kraj Kažu da dobar automobil ima milion mana a loš samo jednu. Pa, opet, ta jedna presudi. Tako je i Mirko imao milion dobrih osobina ali i jednu lošu, koja je na kraju i presudila. Jednostavno, nije želeo da posluša savet. Čak i onda kada je znao da se radi o iskrenom i prijateljskom savetu, koji nije kenjaža već iskrena briga. Mislim da se tu radi o nepoštovanju autoriteta, terao je po svom pa makar i na svoju štetu. Imao je i tu dozu avanturizma, sklonosti ka rizikovanju i anarhiji. Voleo je kladionice i jednom je sedam puta zaredom pogodio singl na Liverpul na neke velike pare (kao sad 50-100 evra po tiketu, recimo). Posle im je sve te pare vratio jureći cele sezone nerešen rezultat pokojnog Vimbldona, ali nema veze. To samo pokazuje da je bio hazarder. Kada je i do mene došao glas da je Mirko stekao jednu veoma lošu naviku, prvo nisam hteo da verujem. Zar je moguće da čovek koji je toliko pametan može sebi da dozvoli tako nešto. Ali, izgleda da to nije bila stvar pameti nego baš te neke želje da sebi ili drugima dokaže da je baš on, za razliku od ostalih, jači od tog sranja. I da će baš on to uspeti da pobedi. Probao sam, oprezno, da mu skrenem pažnju da se ne zajebava, ali sam i sam znao da moj savet neće prihvatiti. Zaista, sve se završavalo na pričama tipa: “Ne brini, nisam ja debil” ili “Držim to pod kontrolom” . Kada se jedan odgovor završio sa “Gledaj svoja posla i nemoj da mi kenjaš”, odustao sam i ostalo mi je samo da se nadam da će ga Bog spasiti, kad već ne vodi računa o sebi. Dugo se nismo videli posle toga, vreme je prolazilo a ja bi samo čuo poneki glas da se hrabro trudi da se otrgne iz tog groznog zagrljaja, ali sa promenljivim uspehom. Poslednji put smo se videli na istoku, ne nekoj bezveznoj utakmici protiv Hajduka iz Kule ili tako nešto. Rekao mi je da odavno nije bio na Partizanu i da je čak morao da kupi Sportski žurnal da bi znao kada i sa kim igramo. Sama činjenica da je on kupio S.žurnal bila je dovoljno rečita, sama po sebi. Pričali smo nešto nepovezano, bez veze, kao sa čovekom sa kojim se sretneš u vozu. Rastali smo se na poluvremenu, otišao je da se nadje sa nekim, i više ga nikada nisam video. Vest o njegovom odlasku zatekla me je u krevetu, oko 7.15, pozvao me je jedan dobar zajednički drugar. Odmah sam znao da nešto nije u redu, jer tako rano ne stižu dobre vesti. U prvi mah uopšte nisam osećao tugu, već isključivo bes i ljutnju što je sebi dozvolio tako nešto. Sve sam se nadao da će se dogoditi neki veleobrt i da će se pokazati da je sve to jedna velika greška. Da su u njegovoj kući, zapravo, pronašli nekog drugog a ne njega. Kada su ga iz kapele na Orlovači predali grobarima (sa malim ''g''), učinilo mi se da je to rasplet pun ironije. Na rastanku sam mu ostavio crno-beli bar šal, da mu se nadje. Mada, to je možda bilo i nepotrebno. Jer, gde god da je naš Mirko, nema nikakve šanse da bilo ko pomisli da on navija za neki drugi klub. Nikada nije bilo niti će biti dileme oko toga da je takav lik mogao da navija jedino i isključivo za Partizan.

wba i everton nisu 30 godina igrali X na Hawthornsu, eto sinoć se i to desi

Jebiga Torres, ali sada gledaj kako čika Demba igra.

"It's time for Demba. It's a pity because Nando (Torres) is in a good moment, but it's time for Demba," he said. "Demba had a fantastic week; (it was) very difficult for me to leave him out of selection because he worked very, very well. Next matches is for Demba or Samuel. Let's go." ARSENAL,MAN CITY,LIVERPOOL, TOTENHAM I OSTALA BAGRO NEPOJEBANA DOBRO PRIPREMITE GUZICE JER DOLAZI ČOVEK DA VAS OPLODI SVE, DOSTA JE BILO ZAJEBAVANJA JER,KAKO MOURINHO KAŽE, it's time for Demba Jooooj kako će Dembinho da jebe keve, AJDEEE

Meni se on uvek sviđao

al u 33. minutu :D